О књизи: 2011 / Срећа је непоуздана, пролазна ствар. Становници шкотског града томе чак и не теже. И немају времена да примете недостатак среће. До врата ми је. Прозори угодно сијају у вечерњем сумраку, дим се вијуга из оџака. Али погледајте кроз ове прозоре и видећете да живот овде уопште није тако блажен као што изгледа споља. Свака древна улица и свака кућа има свој део туге. И сваки становник. А у једној од ових кућа, у канцеларији боје кајсије, седи Ања, породични и брачни саветник. Као свештеник који чека парохијане у мраку исповедаонице... И једног дана Роуз и Хари долазе код ње, не могу да живе једно без другог и насмрт мука једно од другог. Можда ће их специјалиста научити да воле? Можда... Истина, специјалиста не верује у љубав. Све док на свом путу не сретне џина у отрцаном шеширу, великих руку и чудног нагласка. Мациек је филозоф, али верује у љубав, сам је искусио, из ње је побегао из удобности родног Кракова у кишну Шкотску. Како ће се одвијати судбине ове четворице, да ли ће научити да воле и издрже, или ће коначно изгубити веру у чаролију осећања Смешни, паметан и суптилан роман о љубави, о неухватљивим стварима од којих се састоји, где? иде и да ли уопште нестаје, или га људи само бацају а да то не примећују…